Da izvinete. U dubiozi sam nekoj.Analizama i koještarijama. Razmišljam danima o odnosima u kojima ljudi lažu prvo sebe pa druge. O raznim stvarima..Sreći,ispunjenosti,pravim životnim odlukama. Da li je pošteno biti tijelom negdje a umom i dušom drugdje ? I to sad ne govorim o tome da si u Drveniku a želio bi na Zanzibar. O relacijama pričam. Jel pošteno prema sebi? Lakše je.Ušutkaš glasiće u glavi,rastegneš etiku na maksimum i voila :ispunjena si osoba na više frontova, sklopio si slagalicu.Ako je sutra mrijeti,znaš da si živio ono što si htio pa makar tajeći i živeći laž :) Ne trebaš mi,znaš..Neću te.Nisam komad slagalice.Rekla sam ti sto puta doći će trenutak kad će loše prevladati dobro. I kraj će neki biti. Svim dvoličnostima.Ajmo pošteno,pa ko koga za.ebe :):) P.S Sretno sa Zanzibarom

Nafurala sam se na zdravu hranu i vjezbanje- opet :) Moj život je neprestani niz u kojem se izmjenjuje loše i dobre navike.. Čitam neki tekst u folu - sa 46 je ok imati seks , plesati salsu i ne znam šta još. Parafraziram - da sad ne tragam za tekstom. Halo - ko je i kada napisao da je bilo šta zabranjeno ili nije u bilo kojim godinama ? Danas sam popila čaj sa jednim osamdesetogodišnjakom koji je još jako lucidan , cijenjen i uspješan u poslu.. osim toga slika i jako voli kuhanje . Zamislite, čak i putuje:) Mada je, po ovim kulinarima sudbina, treba već odavno biti pokojni :) Računam koliko godina imam do 46 i hoće li se tada narod ibretiti kako izgledam i šta radim .) Al šapnut ću Vam tajnu - uho me boli .. ako budem živa i zdrava radit ću sve što želim. Od previše ogledanja u tuđim očima zaboravite ko ste. Slušajte svoje unutrašnje glasiće, mahala će svakako imati suvišan komentar ;)

Kako se donose prave odluke? Jel kalkulantski, ono pizdasto. Dobar mi je, dobar je tata, ne pije, ne kurva se(što znam) .. Dobra mi je.. Skuha, ispegla me, svaki dan pazi djecu. Jebiga nekad se više broji ispeglana košulja nego strast. Ali zaboravljamo da se peglanje plaća 5KM/h. Kamara ispeglanih stvari stane u petobanku.Ali rekli smo zauvijek. Šta će svijet reći?! Pa nam se i patiti valja u skladu sa datom rječju. Uh.. Jel ludo željeti ljubav koja osupnjuje, izbija iz cipela. Za koju ustaneš u pola noći, zbog koje ne spavaš ali si samo tad živ. Dok te grije. Jebem li ga.. Ako postoji tamo taj neko, moj.. Falim li mu kao on meni ili je kao i ja posrani  kalkulant i jebena duševna kurva.

Opet sam u nemiru i to svojskom. Nekako taman što sam na zelenoj grani .. kao jaka sam , ništa iskušenja - sve se okrene naglavačke. Fali mi .. I ne mogu više ovo toplo / hladno. Sve ili ništa brate . Pa kad ginemo nek bude za sve pare .. Nemam muda da ga pitam šta smo. Pa smo prećutno ništa i sve. Zezanje i najbolji seks u vasioni. Kad me ovo uhvati onda i seks relativiziram .. al znam da lažem samu sebe. Ajmo ništa da ne budemo, lakše je.. Nemirna sam zbog toga jer bi malo pa još malo pa više. Najviše. Kao dijete koje ne vidi granicu do koje može ići. Pa me sad evo prisilno hladi On jer vidi da smo otišli van granica. Nisam hrana od jučer da podgrijavam svoje želje i da ti budem na usluzi kad zatreba . Sikter. Još njemu da ovako saspem u lice i super će to biti :)

Jeste li sretni ? Šta je to , zapravo .. Biti sretan .. Jel to ona ispunjenost potrebe ili nešto sasvim apstraktno. Eto trenutno ispitkujem sebe i druge. Odgovori su polovični. Pa jesam , ali ... I ide lista u beskonačnost. Jesam li ja sretna ? Evo kao došla u stabilnu fazu, skućilo se, živi, zdravi koliko znamo. Plivamo u mikrokosmosu. A opet fali nešto, majku mu . Ko danas.. ko sve bih nešto a ni sama ne znam šta. Grize me nemir , najpametnije mi je da patike obučem i trčim do besvijesti. Da ove demone na znoj istjeram što mi na uho šapću - fali ti još nešto ... Šta ??? Da mi je malo više para, da mi je seks strastveniji, da mi je sad negdje none potopiti u vodu kakvu.. da mi je . Bolje je da šutim i ne tražim kruha preko pogače . Ko je hajra vidio od razmišljanja :)

Čitam, umjesto da pišem.. I to čitam sve što mi pod ruku dođe. Ne biram. Nestalo je struje neku noć i bez grijanja, tv-a, konekcije nađosmo se u bezdanu. Pokušavam petogodišnjoj djevojčici objasniti šta je to rat i zašto smo u 19h u krevetu. Ja rovim po sjećanjima.. Knjige, eto šta me spasilo.Tad i sad. Knjige pod slabim odsjajem svijeća satima , noćima.Jedvačekanje da svane i da nastavim sa pričama koje sam gutala. Ne volim razgovore ni pisanije o ratu, odmah da kažem.. u biblioteci pitam uvijek za preporuku ali da nije ratna tematika. Dosta mi je mojih folija u glavi, igranja pod kišom gelera i čekanja, tolikog čekanja. Dosta mi mojih fobija i analiza od čega li su. Ali eto .. ako je išta pozitivno dao to je moja ljubav prema knjigama, smiraj koji pruže kad je srce nemirno i kad bi lutalo.

Tačno kad se razbolim pa postanem pekava,zgućena hrpa pod dekom skontam kako sam nezahvalna. Dok zazivam nebesa jer me stomačni virus pere već danima ne sjećam se ovih svakodnevnih budalaština koje uzdižem na tron. Šatro problemi. Evo virus te baci u krevet pa ti sile nebeske ne mogu pomoći. Nit te brine prognoza,nit celulit na nogama. O nekoj svađi na poslu da ne pričam. Ona torba oko koje se jučer posvađah sa Njim na mrtvo ime prdi u ćošku. Ja na kašiku cijedim Ors i čaj od šipka i sama se sebi kunem da ću biti dobra i disciplinovana. Pripaziti na sebe. Ništa hrana vani, alkohol i to. Zdrav život. U sluzi od riže je istina, vino nula bodova. Ljubav očiju nema. Sad znam dok Ga šaljem 17 put u apoteku i dok me gleda kako se razvlačim ko slina i dok malu raju zabavlja da ja mogu glumiti ikebanu u krevetu. Volite te što se bude u krevetu na pokret vašeg tijela. Virus ili bilo šta drugo što vas stigne i baci. Ova šačica što vas gleda, zove, piše, brine i voli. To su pravi.Ostalo je, da ne lajem. P.S Nebesa nek oproste ali za zdrav život sam se šalila, samo da se stomaka dokopam :):)

Ko se nije sa hrane skidao taj ne zna šta su Tantalove muke. Srećni i debeli kaže jedan časopis. Laž je taj naslov časopisa. Jer kad ujutro kreneš u svakodnevnicu a morao si obući samo što ti može- vjerujte da to nije nimalo lijep osjećaj. Ni blizu sreći. Svaka prekinuta "dijeta" koja nije dovedena do kraja je šamar samopouzdanju i nekakvo vraćanje na početak. Šta nam to nedostaje pa gomilama hrane popunjavamo prazninu? Je li to samo ono - volim da jedem, volim okus hrane.. Ili nešto više? Kažu da su suvišni kilogrami zaštita, pa se eto pitam od koga i čega li se štitim:) Nije sreća u manjem konfekcijskom broju ali nije ni u tome da tijelom daješ poruku da ne brineš o sebi. "Nekultura tijela" je izraz koji mi se urezao u vijuge kad je jedna prijateljica prokomentirala drugu djevojku. Nekulturni smo i debeli. A ne debeli i srećni. Jer nema nijedan razlog zašto bismo se još ušuškavali dodatno kako smo prihvaćeni baš takvi kakvi jesmo. Nego goli,golcati pred ogledalo i u boj sa debelom istinom. Nadahnuo me proteinski šejk.

Utorak a osjećaj kao da je petak. Standardno- cijeli život vikend čekamo, vikendu se nadamo. Makar mi,"sretnici", koji ne radimo tim danima . Ako je išta sretno u činjenici da smo izrabljeni do srži. Ala sam jutros, izgleda, ustala na krivu nogu :) Kao član neke tzv.srednje klase koja ne postoji odavno.. nešto sam se jutros zgadila sama sebi. Promocija nekog parfema..Probam, nije loš.. Tražim preporuku za sličan ovome koji sad koristim.Nudi teta isti brand,novu liniju.E on je perverzija u boci. Pakovanje srednje, 50 ml oko 180,00 KM.Ne znam šta je mučnije.. Činjenica da je tih 200,00 KM nekome iznos da preživi mjesec, dok ostatak potroši na režije i makar jedan lijek koji treba. Činjenica da sam zamalo provukla šoping karticu i jedno tri mjeseca otplaćivala tu pizdariju od mirisa. Ljuta sam jer zaslužujemo lijepe stvari. Ljuta sam jer nam je rad potplaćen. Ljuta sam jer nemam muda da odem. Ljuta sam jer ni On nema muda da odemo. Ljuta sam jer i da imamo muda ne vjerujemo u inozemne sreće. Ljuta sam jer je nekome jebeni Tresor nedostižan. Ljuta sam jer je nekome jebeni Tresor ko meni kifla u pekari. Ljuta sam jer smo živi,zdravi i uz brdo brzi a ja eto peglam zbog nekog tamo parfema. Pitat ću sad koliko je kod ovog preprodavača testera. Vi,kako ste ?

Bez patetike.Toliko nas smrti okružuje. Naravno da je sve to život ali mladi ljudi odlaze. Pa me svako malo to jednostavno primora da razmislim šta smo ono jeli ratne 92/95 .. Da li je taj stres od fijuka granata,metaka ostavio traume,rane koje sad siju rakove po našim dojkama, maternicama,plućima. Pa otresem ružne misli i krenem dalje. Danas samo dobre misli mantram, mantram i znam da se bljedilo lica zbog ovakvih misli ne vidi kad stavim jarki ruž i rumenilo. Znam da vesela odjeća, pomno birana, kao plašt zarobi sve moje strahove pa izgledam jaka i sabrana. A nisam. Živimo,trčimo,krademo vrijeme.. Čuvamo sebe za boljeg partnera, nove cipele i odjeću za neku priliku, emocije za posebne prijatelje. Postoji li to sutra ? Zato - čitam knjige i dok hodam, odjeću oblačim po osjećaju i namjeni, ne štedim se kad se dajem bližnjima. Zajebi planiranje, najgora zabluda je da imamo vremena.